уторак, 2. април 2013.
Life is wonderful: Welcome to my world...
Life is wonderful: Welcome to my world...: Hello everyone, Pre nego sto započnem sa bilo kakvom pričom želim samo da vam kažem da je ovaj bog neka vrsta mog ličnog internet d...
Welcome to my world...
Hello everyone,
Pre nego sto započnem sa bilo kakvom pričom želim samo da vam kažem da je ovaj bog neka vrsta mog ličnog internet dnevnika i da kroz njega želim da pomognem i vama koji imate neke slične tinejdžerske probleme kao i ja, ali i da vas pitam za savete koji su mi preko potrebni! ♥
Nazivom bloga ,,Life is wonderful" želim da vam pokažem da treba da uživate u životu i da ga živite punim plućima, a takođe ovim nazivom želim i da vam kažem da je život lep iako se ponekad čini da nemamo razloga da živimo! :)
Nadam se da će vas prva priča sa bloga zainteresovati i da ćete želeti da čujete (vidite, pročitate..) još ovakvih priča iz mog života. ♥
Welcome to my world ♥
Pre nego sto započnem sa bilo kakvom pričom želim samo da vam kažem da je ovaj bog neka vrsta mog ličnog internet dnevnika i da kroz njega želim da pomognem i vama koji imate neke slične tinejdžerske probleme kao i ja, ali i da vas pitam za savete koji su mi preko potrebni! ♥
Nazivom bloga ,,Life is wonderful" želim da vam pokažem da treba da uživate u životu i da ga živite punim plućima, a takođe ovim nazivom želim i da vam kažem da je život lep iako se ponekad čini da nemamo razloga da živimo! :)
Nadam se da će vas prva priča sa bloga zainteresovati i da ćete želeti da čujete (vidite, pročitate..) još ovakvih priča iz mog života. ♥
Welcome to my world ♥
Još jedan dan protekao je kroz istu, svakodnevnu, dosadnu rutinu koja mi se već odavno smučila, ali jednostavno to je bilo nešto što nisam mogla ili možda nisam ni želele da menjam. Ta rutina, iako dosadna bila je nešto što nikako nisam uspevala da promenim, ma koliko se trudila. Zasnivala se na odlasku u školu, vraćanju iz nje i onda predveče, negde oko 18:30h kratkoj šetnji po parku sa drugaricama. Između toga nisam radila ništa posebno; sedela bih u dnevnoj sobi i gledala TV ili visila po facebook-u i twitter-u i gledala slike slatkih momaka. ;) Retko bih se setila da nešto učim iako me je mama stalno terala, pod raznim pretnjama (da će mi oduzeti moblini ili zabraniti izlaske, ili ukinuti kablovsku). Znala sam da se ništa od toga zaista neće desiti pa nekako nisam obraćala pažnju na te njene pretnje, ali sam i pored svega toga nekako na kraju školske godine uvek polagala odlična :D
Moj način života je dakle klasičan i veoma dosadan, i to se nije promenilo već dugooo vremena. Ponekad iznerviram sama sebe jer se ne trudim preterano ni oko čeka, i ni čemu ne posvećujem preteranu pažnju, ali iako sam sama sebi već sa tim dosadila ne mogu to da promenim. Pokušavala sam nekoliko puta da se bavim nekim sportom,ali izuzev plivanja ništa nije uspevalo da mi zaokupi pažnju. Plivanjem sam se bavila 6 godina, i mogu da se pohvalim da sam bila jako uspešna, ali sam i sa tim prestala kada smo se presili u drugi grad. :P Nisam mogla da zamenim staru ekipu i da krenem u neki novi klub, probala sam ali jednostavno nije išlo. Bilo mi je jako teško jer je to bilo nešto što sam istinski volela, i sa čime nisam htela da prestanem, ali jednostavno više nisam imala tu istu volju i strast bez mojih drugova iz stare plivačke ekipe. Nisam mogla da podnesem to što u novom klubu umesto pohvale, od trenera čujem samo psovke i podrugljive komentare. U bazenu nisam više osećala to zadovoljstvo kao nekada i to me više nije ispunjavalo. Ali prevazišla sam to. ;)
Što se tiče mog ljubavnog života ni tu se ne događa ništa posebno. Imam 16 godina i do sada nikada nisam imala pravog dečka. Bila sam jednom u vezi, ali sam već posle 7 dana uvidela da on nije onaj pravi, jer sam ga već posle tako kratkog vremena videla kako se ljubi sa nekom drugom devojkom.That's breaks my heart ! ♥ Posle toga nisam bila u vezi iako bih to silno želela, Želim da me neko zagrli i poljubi i da se osećam voljeno. Znam da će zvučati glupo, ali iako je moja prva i jedina veza bila jako kratka to je bio prvi put da sam se osećala da je nekome zaita stalo do mene ( iako sam kasnije shvatila da ga uopšte nije bilo briga). Sada mi se sviđa jedan dečko za koga znam da nikada neće biti moj, jer ima devojku, ali to nije jedini prolem, tu komplikacije tek počinju! Taj dečko (zove se Aleksa) je u vezi sa devojkom koja je meni jako dobra drugarica. Raskidali su nekoliko puta, i stvarno im ne ide ( valjda nisu jedno za drugo) ali su se nekao uvek vraćali jedno drugome. Svaki put kada raskinu pomislim: ,Now I has a chance!", ali uvek kada imam priliku da popričam sa njim, osetim se nekako bedno i pomislim kako bi sada trebalo da tešim drugaricu, a ne da muvam njenog bivšeg. :P A i da stvar bude još gora, sviđam se Aleksinom najboljem drugu, pa zato on verovatno ne bi ni hteo da bude samnom. :'( Ali znate kako kažu: ,,Šta te ne ubije čini te jačim." Pokušavam da ga izbacim iz glave, ali ne ide, jednotavno mislim na njega 24/7.
Ovo je bilo nešto ukratko o mom životu, i nadam se da vam se svidelo. Nisam baš dobar pisac, ali i ne trudim se biti, pišem ovaj blog onako za svoju dušu. Ukoliko vem se svidelo molim vas prokomentarišite i recite mi iskreno mišljenje, šta trebam popraviti, i ne zaboravite ovo je samo uvod i nije baš nešto zanimljiv. xD :D ♥ I molim vas da mi date vaše mišljenje u vezi Alekse, i da mi kažete da li vredi da se trudim oko njega.
And btw- Zovem se Jovana xD :D ♥ ♥ ♥
Hvala onima koji su pročitali ;)
Još jedan dan protekao je kroz istu, svakodnevnu, dosadnu rutinu koja mi se već odavno smučila, ali jednostavno to je bilo nešto što nisam mogla ili možda nisam ni želele da menjam. Ta rutina, iako dosadna bila je nešto što nikako nisam uspevala da promenim, ma koliko se trudila. Zasnivala se na odlasku u školu, vraćanju iz nje i onda predveče, negde oko 18:30h kratkoj šetnji po parku sa drugaricama. Između toga nisam radila ništa posebno; sedela bih u dnevnoj sobi i gledala TV ili visila po facebook-u i twitter-u i gledala slike slatkih momaka. ;) Retko bih se setila da nešto učim iako me je mama stalno terala, pod raznim pretnjama (da će mi oduzeti moblini ili zabraniti izlaske, ili ukinuti kablovsku). Znala sam da se ništa od toga zaista neće desiti pa nekako nisam obraćala pažnju na te njene pretnje, ali sam i pored svega toga nekako na kraju školske godine uvek polagala odlična :DMoj način života je dakle klasičan i veoma dosadan, i to se nije promenilo već dugooo vremena. Ponekad iznerviram sama sebe jer se ne trudim preterano ni oko čeka, i ni čemu ne posvećujem preteranu pažnju, ali iako sam sama sebi već sa tim dosadila ne mogu to da promenim. Pokušavala sam nekoliko puta da se bavim nekim sportom,ali izuzev plivanja ništa nije uspevalo da mi zaokupi pažnju. Plivanjem sam se bavila 6 godina, i mogu da se pohvalim da sam bila jako uspešna, ali sam i sa tim prestala kada smo se presili u drugi grad. :P Nisam mogla da zamenim staru ekipu i da krenem u neki novi klub, probala sam ali jednostavno nije išlo. Bilo mi je jako teško jer je to bilo nešto što sam istinski volela, i sa čime nisam htela da prestanem, ali jednostavno više nisam imala tu istu volju i strast bez mojih drugova iz stare plivačke ekipe. Nisam mogla da podnesem to što u novom klubu umesto pohvale, od trenera čujem samo psovke i podrugljive komentare. U bazenu nisam više osećala to zadovoljstvo kao nekada i to me više nije ispunjavalo. Ali prevazišla sam to. ;)
Što se tiče mog ljubavnog života ni tu se ne događa ništa posebno. Imam 16 godina i do sada nikada nisam imala pravog dečka. Bila sam jednom u vezi, ali sam već posle 7 dana uvidela da on nije onaj pravi, jer sam ga već posle tako kratkog vremena videla kako se ljubi sa nekom drugom devojkom.That's breaks my heart ! ♥ Posle toga nisam bila u vezi iako bih to silno želela, Želim da me neko zagrli i poljubi i da se osećam voljeno. Znam da će zvučati glupo, ali iako je moja prva i jedina veza bila jako kratka to je bio prvi put da sam se osećala da je nekome zaita stalo do mene ( iako sam kasnije shvatila da ga uopšte nije bilo briga). Sada mi se sviđa jedan dečko za koga znam da nikada neće biti moj, jer ima devojku, ali to nije jedini prolem, tu komplikacije tek počinju! Taj dečko (zove se Aleksa) je u vezi sa devojkom koja je meni jako dobra drugarica. Raskidali su nekoliko puta, i stvarno im ne ide ( valjda nisu jedno za drugo) ali su se nekao uvek vraćali jedno drugome. Svaki put kada raskinu pomislim: ,Now I has a chance!", ali uvek kada imam priliku da popričam sa njim, osetim se nekako bedno i pomislim kako bi sada trebalo da tešim drugaricu, a ne da muvam njenog bivšeg. :P A i da stvar bude još gora, sviđam se Aleksinom najboljem drugu, pa zato on verovatno ne bi ni hteo da bude samnom. :'( Ali znate kako kažu: ,,Šta te ne ubije čini te jačim." Pokušavam da ga izbacim iz glave, ali ne ide, jednotavno mislim na njega 24/7.
Ovo je bilo nešto ukratko o mom životu, i nadam se da vam se svidelo. Nisam baš dobar pisac, ali i ne trudim se biti, pišem ovaj blog onako za svoju dušu. Ukoliko vem se svidelo molim vas prokomentarišite i recite mi iskreno mišljenje, šta trebam popraviti, i ne zaboravite ovo je samo uvod i nije baš nešto zanimljiv. xD :D ♥ I molim vas da mi date vaše mišljenje u vezi Alekse, i da mi kažete da li vredi da se trudim oko njega.
And btw- Zovem se Jovana xD :D ♥ ♥ ♥
Hvala onima koji su pročitali ;)
And btw- Zovem se Jovana xD :D ♥ ♥ ♥
Hvala onima koji su pročitali ;)
Пријавите се на:
Постови (Atom)